Veliki koralni greben
destinacije

Veliki koralni greben

Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu. Greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije. Prostire se na preko 2.300 km dužine, na površini od približno 344.400 km2, a može se videti i iz svemira. Veliki koralni greben je prvi put postao poznat Evropljanima kada se istraživač Džejms Kuk iskrcao na njega 11. juna 1770. godine. Ovaj greben je bio poznat Aboridžanima koji su se naselili na australijski kontinent pre 40.000 do 60.000 godina. Najstariji delovi grebeni datiraju od pre oko 60.000 godina.

Veliki koralni greben je veliki skup od oko 900 ostrva i preko 3.000 grebena, koji se uglavnom nalaze na relativno maloj udaljenosti od obale kontinenta. Zahvaljujući veoma velikoj biološkoj raznovrsnosti, toploj čistoj vodi i pristupu sa obale, greben je popularno odredište turista, naročito ronilaca, a turizam godišnje generiše 3 miliona dolara. Veliki koralni greben ponekad nazivaju najvećim živim organizmom u svetu, a on je sačinjen od miliona malih organizama, uglavnom polipa korala. Najveći deo grebena je zaštićen kao Morski park Veliki koralni greben.

Veliki koralni greben

 

VELIKI KORALNI
GREBEN

Veliki koralni greben je skup od oko 900 ostrva i 3.000 grebena koji se nalaze na relativno maloj udaljenosti od obale

Veliki koralni greben iz svemira

 

POGLED IZ SVEMIRA

Nalazi se u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda, Australija, na preko 2.300 km dužine, a može se videti i iz svemira

Podvodni svet

 

PODVODNI SVET

Everglejds nacionalni park je dom za preko 1.000 vrsta biljaka
 

Geologija

Prema teoriji tektonskih ploča, Australija se pomerala ka severu brzinom od 7 cm godišnje. Nakon što se formirao basen Koralnog mora, koral je počeo da raste iz basena, ali do pre nekih 25 miliona godina severni Kvinslend je još uvek bio u umerenim vodama, južno od tropskih - što je isuviše hladno da bi podržalo rast korala. Istorijski razvoj Velikog koralnog grebena je kompleksan, nakon što je Kvinslend uplovio u tropske vode pre 24 miliona godina, deo korala je porastao. Greben može da poraste u prečniku 1 do 3 cm godišnje, a u vertikali od 1 do 25 cm. Ali, rastu samo iznad dubine od 150 m zbog potrebe za sunčevom svetlošću, i ne mogu da rastu iznad nivoa mora. Pre 10 miliona godina nivo mora se drastično smanjio, što je dodatno omogućilo sedimentaciju.

Zemljište koje je stvorilo podlogu Velikog koralnog grebena je bila priobalna ravnica formirana od erodirane sedmentacije Velike razvodne planine i još nekih većih brda. Pronađeno je taloženje koralnog 'sleketa' koji datiraju unaraz pola miliona godina. Smatra se da najraniji dokaz celokupne strukture korala star 600.000 godina. Trenutna živa struktura korala počela je da raste na staroj platformi pre oko 20.000 godina.

Od pre 20.000 do pre 6.000 godina nivo mora u svetu redovno raste. Kada se nivo podigao koral je mogao da raste više. Pre oko 13.000 godina nivo mora je bio samo 60 m niže u odnosu na danas, i korali su počeli da okružuju brda i priobalnu oblast, koja je do tada bila skup kontinentalnih ostrva. Kako je nivo mora nastavio sa porastom, većina kontinentalnih ostva je potopljeno. Tada je koral mogao da raste preko njih da napravi današnje grebene.

Biljni i životinjski svet

Veliki koralni greben podržava različite vrste biljnog i životinjskog sveta, od kojih su mnoge ugrožene. Trideset vrsta kitova i delifna zabeleženo je u okolini korala, kao što je Grbavi kit. Više od 1.500 vrsti riba živi ovde, uključujući Amphiprioninae (riba-klovn). Takođe ima 17 vrsta zmija u toplim vodama do 50 m dubine i češće su u južnim delovima.

Krokodili žive u mangrovima (tip vegetacije koji se razvija na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima; karakterišu ga uglavnom zimzelene drvenaste biljke) i slanim močvarama na obalama blizu korala. 215 vrsta ptica posećuje koral ili se gnezdi na ostrvima. Većina mesta za gnezda su na ostrvima u severnoj i južnoj regiji korala, gde se nađe između 1.4 i 1.7 miliona ptica.

Bodljikava morska zvezda je prirodni neprijatelj korala, jer se hrani koralnim polipima. Tokom godine ona polaže mnoštvo jajašca, omogućujući tako da ova vrsta preživi, poput skakavaca u pustinji. Veruje se da se njen životni ciklus produžuje sa opadanjem kvaliteta vode na grebenu, izazvane preteranim količinama hranljivih sastojaka sa obližnjih farmi. Od kada naučnici posmatraju promene u ponašanju morskih zvezda, oko 1/3 čitavog sistema je ugrožena od šezdesetih godina prošlog veka. Takođe, džinovski triton, prirodni neprijatelj morske zvezde, preterano se lovi jer je njegova školjka vrlo dragocena za kolekcionare.

Grbavi kit

 

GRBAVI KIT

Trideset vrsta kitova i delifna zabeleženo je u okolini korala, kao što je Grbavi kit

Amphiprioninae

 

AMPHIPRIONINAE

Više od 1.500 vrsti riba živi ovde, uključujući Amphiprioninae (riba-klovn)

Bodljikava morska zvezda

 

BODLJIKAVA MORSKA
ZVEZDA

Bodljikava morska zvezda je prirodni neprijatelj korala, jer se hrani koralnim polipima

Globalno zagrevanje i izumiranje korala

Neki naučnici veruju da je najznačajnija pretnja po budućnost Velikog koralnog grebena u globalnom zagrevanju. Većina korala živi na gornjoj granici temperaturne tolerancije, što se ogleda u izbeljivanju korala, kao što je bilo 1998. i 2002. godine. Tada je primećeno da su, zahvaljujući suviše toploj vodi, korali prekinuli fotosintezu i izgubili boju, otkrivajući svoje bele krečnjačke skelete. Ako se voda za mesec dana ne bi ohladila korali bi umirali.

Globalno zagrevanje je pokrenulo propadanje ekosistema grebena. Povećane temperature izazivaju razorne tropske oluje, ali su grebeni prirodno otporni i mogu se oporaviti od nanete štete. Dok neki veruju da će rast temperature izazvati dalje odumiranje korala, drugi navode podatke koji pokazuju da se globalna temperatura nije promenila više od jednog stepena u vrlo dugom vremenu.

... i još ponešto o Velikom koralnom grebenu

Veliki koralni greben je veći od Velike Britanije, Holandije i Švajcarske zajedno. Veličinom je približna Italiji, Nemačkoj ili polovini Teksasa.

Oko 10% svih svetskih vrsta riba može se naći u okolini Velikog koralnog grebena.

Korali proizvode kalcijum karbonat, koji formira čviste skelete.